Prema DSM klasifikaciji (Američka klasifikacija bolesti), poremećaje ličnosti možemo grupisati prema tri klastera (grupe), pri čemu su oni su grupisani na taj način da imaju zajedničke deskriptivne sličnosti (American Psychiatric Association, 2013). Na ovaj način možemo izraziti i predominantne emocije koje se javljaju u okviru svakog od klastera.
1) U klaster A spadaju paranoidni, shizoidni i shizotipalni poremećaj ličnosti. Specifičnost po pitanju afekata (ili emocija) za ove poremećaje jeste emocionalna otuđenost, što se naročito primećuje kod shizoidnog poremećaja.
- Osobe sa shizoidnim poremećajem ličnosti deluju nezainteresovano za svoje socijalno okruženje, te su često povučeni tj. izolovani od svoje okoline. Deluju hladno i imaju limitiran opseg emocionalnih ekspresija. Ovaj limitiran opseg ekspresija ostavlja utisak kao da im je dosadno u prisustvu drugih osoba. Međutim, bitno je da znamo da njihova povučenost nije primarna. Ove osobe žele da ostvare kontakt sa drugima, ali ga izbegavaju zbog straha da budu odbačeni.
- Shizotipalni poremećaj se razlikuje od shizoidnog po tome što može doći do potpune afektivne zaravnjenosti (nepostojanja emocija) koja je udružena sa bizarnostima u mišljenju i ponašanju. Pored toga, javlja se socijalna anksioznost koja dodatno podstiče izbegavanje socijalnih relacija. Osobe sa shizotipalnim poremećajem imaju povišen rizik od depresije.
- Dominantni afekat kod paranoidnih je strah i bes. Naime, osobe sa paranodinim poremećajem ličnosti često se osećaju ugroženo, očitavajući bezazlene i čak dobronamerne znake kao opasne, te su sklone da izbegavaju odnose s drugima. U zavisnosti od dominantne paranoidne ideje, ove osobe mogu reagovati besom (u slučaju sumanute ideje ljubomore) i čak agresivnim ponašanjem. Globalno gledajući, afekti su im ,,skučeni i imaju slabo razvijen osećaj za humor“ (Buzov, 1988).
2) Pod klasterom B podrazumevamo antisocijalni, narcistički, histrionični i granični poremećaj ličnosti. Osoba stvari sagledava ,,crno-belo“.
- Kada je u pitanju antisocijalni poremećaj ličnosti, osobe su sklone hostilnosti i/ili agresiji. Nisko se kotiraju kada je osećanje empatije u pitanju i ne osećaju sažaljenje i krivicu za bol koji nanose drugima. Često se osećaju napeto i ne podnose da im je dosadno. Zbog svog ponašanja i osećanja često ne mogu da uspostave i održe emotivne odnose, bilo da su u pitanju partnerski, prijateljski, roditeljski odnosi.
- Histrionični poremećaj odlikuju preuveličani emocionalni doživljaji i teatralnost, međutim njihove eksperije često nisu u skladu s onime što osećaju, nejasne su, plitke i nedostaju im detalji, pa mogu delovati neiskreno. Emocije više izražavaju verbalno i neverbalno, nego što ih zapravo osećaju. Osetljivi su na kritiku drugih i lako se osećaju povređeno, mada retko menjaju svoje ponašanje zbog toga. Zbog problema s značajnim drugima mogu se javiti periodi razdražljivosti i sniženog raspoloženja, što može voditi depresivnim epizodama.
- Prema pojedinim autorima, narcistički poremećaj odlikuju dva nivoa organizacije ličnosti (Švrakić, 1985). Na prvom, površnijem nivou se ispoljava osećaj grandioznosti, koji je prvi znak koji se primećuje kod ovog poremećaja ličnosti. Međutim, na dubljem nivou ličnosti se osoba oseća uplašeno, frustrirano, emocionalno deprivirano. Emocije koje se javljaju na dubljem nivou su zavist, narcistički bes i agresija i osećanje dosade i praznine. Ove osobe su u konstantnoj potrazi za situacijama i ljudima koji će potvrditi njihovu superiornost. Ukoliko shvate da imaju prosečne sposobnosti ili da im se drugi ne dive onoliko koliko bi oni to želeli, osećaju se poraženo i depresivno, ali mogu reagovati i agresivnošću. Ovim osobama nedostaje dubina u osećanjima, te iz tih razloga ne mogu da uspostave bliske odnose s drugima, jer ih posmatraju samo u svrhu zadovoljenja sopstvenih potreba. Samim tim emocije su im neautentične.
- Kod graničnog poremećaja je karakterisično veliko osciliranje raspoloženja, od zadovoljstva se naglo prelazi u osećaj ljutnje, razdražljivosti i disforije. Sebe, druge osobe i situacije sagledavaju ili u pozitivnom ili u negativnom svetlu. Ta osećanja između ljubavi i mržnje (odnosno od idealizacije do devaluacije) se često smenjuju, što potpuno zbunjuje osobe koje su im bliske. Najdominantnija emocija je bes koji se manifestuje kao iracionalni, nepredvidivi izliv upućen voljenoj osobi (Hartocollis, 1977). Omnipotencija je u tom trenutku dominantna, kao i destruktivno ponašanje. Pored besa, sledeći po zastuljenosti afekat je depresija. Osoba se uglavnom oseća prazno, usamljeno, anhedonično. Zapravo, iza depresije se krije emocija besa i depresija je više mazohističkog karaktera. Osećaju veliku ,,glad“ za osećanjima, a ako ne dobiju ono što traže javlja se frustracija, pa reaguju najčešće besom. Stalno osećaju kao da im nešto fali. Odatle proizilazi osećanje praznine koje doživljavaju kao nepodnošljivo stanje. Pored navedenih afekata, prisutni su i anksioznost, osećanje bezvrednosti i bespomoćnosti.
3) Klaster u kojem je najdoninantniji afekat anksioznost jeste C klaster. U njega spadaju izbegavajući, zavisni i opsesivno-kompulzivni poremećaji ličnosti.
- Zavisni poremećaj odlikuje prvenstveno strah. Osobe se osećaju jako bespomoćno i imaju nisko samopozdanje. Stalno sumnjaju u sebe i preispituju se, pasivni su i pesimistični. Najveći strah im je da ih značajna osoba ne napusti i zbog toga se još više potčinjavaju potrebama drugih, često zanemarujući sopstvene potrebe. Zbog negativne slike o sebi, drugima prepuštaju da donose odluke umesto njih. Iako u pozadini imaju agresivno stajalište prema okolini, plaše se da će iskazivanjem besa ugroziti odnose sa drugim ljudima, pa često bes prikrivaju i drže ga u sebi, a agresivnost konvertuju u strah.
- Najčešće kod izbegavajućeg poremećaja možemo primetiti socijalnu anksioznost, iako ona nije jedina koja se javlja kod ovog tipa poremećaja. Osobe deluju povučeno i često biraju da budu izolovani od drugih, upravo zbog straha od odbacivanja i kritike. Imaju potrebu za kontaktom i uspostavljanjem odnosa s drugim ljudima, ali zbog straha od odbacivanja ne preduzimaju korak ka tome. Kada postanu svesni svog ponašanja, mogu se javiti bes i sniženo raspoloženje, a čest udruženi poremećaj je depresija.
- Kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti, izražavanje emocija je limitirano, a kada se ispolje mogu delovati neprirodno. Osećaju strah da će nešto uraditi pogrešno ili da će se nešto loše desiti ako ne urede stvari po određenom sopstvenom šablonu. Često se osećaju besno ili depresivno ako se stvari ne odvijaju po načinu kako su ga zamislili.